„Biti mentalno zdrav znači da sam stalno srećan, poletan, veseo, optimističan. Doživljavam pozitivne emocije i nepokolebljivo sam motivisan da ostvarim sve ciljeve koje sam prethodno definisao.“

Netačno.  

Ovakav pristup u razumevanju mentalnog zdravlja, koji kao imperativ postavlja pozitivna osećanja i izuzetnost u funkcionisanju, pre svega utiče na stvaranje predrasuda u vezi sa mentalnim zdravljem i zabludama u vezi sa dostizanjem istog. Ako je sve tako savršeno, onda je i nemoguće, zar ne?

 

„Ako sam mentalno zdrav, nisam tužan i nisam nesrećan.“

 Netačno.

Većina ljudi se s vremena na vreme oseća loše, tužni su, ljuti ili nesrećni, što predstavlja sastavni deo života i deo normalnosti.

 

„Nemam mentalne poremećaje i psihičke bolesti, što znači da sam mentalno zdrav.“

Netačno. 

Mentalno zdravlje ne svodimo na odsustvo mentalnih poremećaja i stanja poput depresije, šizofrenije i drugih. Kategoričko poimanje mentalnog zdravlja je opasno jer deli ljude na „zdrave“ i one koji to nisu, lišava ove prve bilo kakve pomoći i podrške u vezi sa izazovom sa kojim se suočavaju i stavlja stigmu i etiketu na traženje podrške.

 

Šta onda znači biti mentalno zdrav?

 

Mentalno zdravlje je stanje emocionalnog, socijalnog i psihološkog blagostanja u kome osoba uspešno realizuje sopstvene kapacitete, izlazi na kraj sa uobičajenim životnim stresorima, radi produktivno, oseća se ispunjeno, doprinosi sebi i svojoj zajednici.

Mentalno zdrava osoba je ona koja se u svojoj svakodnevnici smeje, veseli, zabrine, saplete, padne i ustane, isplače, uživa i teži ka stvarima koje joj prijaju... Živi svaki dan sa manje ili više uspeha, ali gura. Nekad je jako produktivna u različitim sferama i oseća se dobro, nekad zna da sve može da bude bolje i volela bi da je tako, nekad joj ništa ne ide od ruke, ali i to prihvata kao trenutno stanje ili kao nešto na čemu treba dodatno da poradi.

 

Ako bismo napravili ček listu mentalno zdrave osobe, ona bi sadržala sledeće stavke:

  • Svestan si sebe, svojih mana, vrlina, svih psihičkih i fizičkih osobina, kapaciteta i potencijala, ali i ograničenja.
  • Usklađuješ svoje želje sa ličnim mogućnostima i mogućnostima sredine.
  • Uspevaš da uspostaviš balans između dugotrajnih planova i ciljeva koji vode trenutnom zadovoljstvu.
  • Uspevaš da prihvatiš i prilagodiš se okolnostima kada ishodi nisu oni koji su prvobitno željeni. Pronalaziš nove načine da realizuješ ono što želiš.
  • Kontrolišeš i upravljaš svojim ponašanjem shodno potrebama situacije.
  • Osećaš harmoniju svog tela i uma – razumeš se, prihvataš se i pratiš se.
  • Nisi blokiran, unezveren, konstantno potišten i u beznađu.
  • Možeš da prepoznaš, razumeš i kontrolišeš svoje emocije, prihvatiš njihovu raznolikost, uz osećanje empatije prema drugima.
  • Uspevaš da funkcionišeš i budeš produktivan u svim svojima ulogama, premda nisam uvek najsrećniji i najuspešniji u svakoj.
  • Možeš da provodiš vreme sam, ali i sa drugima.
  • Uspevaš da se organizuješ i da sistematično postupaš.
  • Zanima te zašto određene stvari funkcionišu na određeni način i težiš da dođeš do tih odgovora.
  • Optimističan si prema okolini i dešavanjima, bez tragičnih doživljaja stresora, ali i nerealnog optimizma (meni se nikad neće desiti nešto loše).
  • Možeš da prihvatiš autoritet ličnosti i institucija, poštuješ zakone i naredbe starijih. Sa druge strane, ne plašiš se autoriteta i spreman si da se suprotstaviš ukoliko je potrebno.
  • Uspevaš da uspostaviš i neguješ kvalitetne relacije sa drugima, premda nekad usled različitih okolnosti neke mogu biti prekinute ili poljuljane, a ti si u stanju da to prihvatiš.
  • Sposoban si da radiš sa drugima, kad zatreba da praviš kompromise ali i da zastupaš i boriš se za svoje stanovište. Takođe, u stanju si da budeš i konkurencija sa drugima.
  • Sposoban si da ostvariš bliske odnose i voliš / osetiš se voljenim.
  • U odnosu prema drugima si tolerantan, strpljiv, kritičan, samokritičan. Poštuješ mišljenje i potrebe drugih, podržavaš predloge koji su korisni i od opšteg interesa.
  • Prihvataš sebe i osećaš uklopljivost sa univerzalnim vrednostima društva.
  • Poštuješ etičke i morale principe sredine u kojoj živiš.

 

Mentalno zdravlje jedan izuzetno složen koncept koji definiše generalno zadovoljstvo životom i samim sobom. Teško je reći da je puno onih ljudi koji su potpuno usaglašeni sa svim spomenutim, ali ideja unapređivanja mentalnog zdravlja se upravo bazira na identifikovanju onih karakteristika koje nisu zadovoljavajuće, i potom rad na istim.

Mentalno zdravlje nije nešto što nam je suđeno, dato ili oduzeto. Mentalno zdravlje nije konstantna sreća, samopouzdanje i ignorisanje problema. Naprotiv – reč je o življenju i suočavanju, adaptaciji na promene i izlaženju na kraj sa nedaćama. Mentalno zdravlje počiva na samoosvešćivanju, aktivnoj brizi, ulaganju i traženju podrške u cilju podizanja kvaliteta sopstvenog životnog putovanja.