Šta kada se tragičan događaj desi?  

Neočekivani stresni ili tragični događaji mogu nas ostaviti u stanju zbunjenosti i nesigurnosti dok pokušavamo da obradimo informacije o onome što se desilo. Važno je da razumemo šta se tada dešava u nama i da znamo kako da se pobrinemo za sebe. 

Stanje šoka 

Kada se ovakav događaj desi, možemo da iskusimo i psihološki šok kao odgovor. Šok kao prva reakcija često uključuje osećaj neverice i otupljenosti. To je prirodan odgovor na situaciju koja prevazilazi naše svakodnevno iskustvo. Funkcija mu je odbrambeni mehanizam, da zaštiti naše telo i um od preplavljujuće situacije sa kojim se suočavaju.  
 
Kriza 

Dok šok može biti prvi odgovor, kriza se može razviti kada osoba ne uspe da se prilagodi ili pronađe način da se nosi sa posledicama tog šoka, što može dovesti do emocionalnih, mentalnih i fizičkih poteškoća u svakodnevnom životu. Krizna stanja su deo ljudskog iskustva i mogu se javiti svima, bez obzira na okolnosti. U trenucima kada se suočavamo s teškim situacijama, kao što su tragični događaji, gubitak ili razočaranje, prirodno je da se javi i preplavljenost emocijama i doživljaj nesigurnosti. Ova osećanja su normalna i očekivana reakcija na izazove s kojima se suočavamo. Tokom krize, možemo doživeti razne emocije, uključujući tugu, bes ili čak i osećaj izgubljenosti, što ukazuje na to da se suočavamo s nečim značajnim. Važno je razumeti da je proces oporavka postepen i da svaka osoba ima svoj jedinstveni način suočavanja sa krizom. 

Kolektivna trauma 

Takođe, ako neka tragična vest ili događaj pogode širu zajednicu (npr. traume ukorenjene u: potlačivanju manjinske grupe, ekološkoj katastrofi ili nasilju – pucnjava u školi,...), može doći i do pojave kolektivne traume. Pored strašnog gubitka života koji taj događaj sa sobom nosi, kolektivna trauma može potresti i osnovne temelje društva. Manifestuje se kroz zajedničke emocionalne odgovore poput straha, besa, nepoverenja... Iako se ovi efekti mogu osećati dugo, važno je da znamo da zajednička podrška i razumevanje mogu ojačati našu psihološku otpornost i pomoći u procesu oporavka.  

Naša reakcija na određeni tragičan događaj može i da zavisi od toga koliko nam je događaj blizak. Na primer, vest o nesreći koja se dogodila bliskoj osobi može izazvati jaču emotivnu reakciju nego slična vest koja uključuje nekoga koga površno znamo. Ipak, čak i događaji koji nas ne pogađaju direktno mogu izazvati iznenađujuće snažne reakcije straha, tuge, beznadežnosti. 

Reakcije na krizu su potpuno individualne i nema univerzalnih pravila kako se nositi s njom. Svaka osoba ima svoj način obrade emocionalnih izazova, koji zavisi od ličnih iskustava, resursa i stilova suočavanja. Normalno je osećati raznolike emocije, a važno je pronaći strategije koje najbolje odgovaraju ličnim potrebama u tom trenutku. 

Kako da se nosimo sa ovim događajem? 

Verujte svom telu - Verujte da vaše telo ima sposobnost da se prirodno oporavi i prilagodi, pružajući vam podršku dok prolazite kroz stres i emocionalne izazove tokom šoka i krize.  

Odgovorite na bazične potrebe svog tela - Potrudite se da zadržite osnovu, da dovoljno spavate (iako može biti izazovno), jedete, brinete o sebi. 

Ne poričite osećanja – Budite u kontaktu sa svojim osećanjima, imenujte ih i adekvatno izrazite, čak i ako su teška ili neprijatna. 

Ne forsirajte se da budete dobro pre nego što stvarno budete spremni – Svako ima svoj tempo oporavka i ne postoji „ispravan“ vremenski okvir za vraćanje u rutinu. 

Izbegavajte samokritiku – Ponekad ljudi osećaju krivicu ili nemoć zbog toga što nisu mogli da pomognu. Podsetite se da događaj nije bio pod vašom kontrolom i pružite sebi saosećanje kao što biste svom najboljem prijatelju da je u sličnoj situaciji. 

Povežite se s bližnjima – Razgovor sa porodicom, prijateljima ili kolegama može pomoći da izrazite osećanja i dobijete podršku. Samo prisustvo bliskih ljudi može biti utešno. 

Ne poredite se s drugima - ako ne osećate tugu, bes ili anksioznost nakon određenog događaja, a razumete njegove posledice, to je potpuno u redu. Svako ima svoj tempo i resurse za suočavanje s teškim situacijama. 

Dozirano se izlažite negativnom sadržaju - ako smo skloni anksioznosti, očekivano je da se ona javi i pojača dok čitamo o sadržaju koji opisuje ili provocira anksioznost, a naročito ako se tome izlažemo konstantno. Zato je poželjno ograničiti vreme i deo dana kada se tome izlažemo (npr. čitanje vesti koje opisuju neki tragičan događaj, čitanje komentara o stresnim događajima, pretraživanje simptoma na internetu i sl.). 

Izbegavajte izolaciju – Možda imate potrebu da budete sami, što je u redu, ali dugoročna izolacija može dodatno pojačati distres i otežati vaš oporavak. 

Zatražite pomoć – Ako osećate da se teško nosite sa situacijom, razgovor sa psihologom može biti važan korak u procesu oporavka. 

Ukoliko osećate da su vam potrebni razgovor i podrška, možete se obratiti:

  • Društvo psihologa srbije
    kontakt: projektnitim@gmail.com
  • Centar "Srce" za pružanje emotivne podške, dostupni svakog dana od 14h do 23h
    kontakt: vanja@centarsrce.org
    0800 300 303
    chat koji se nalazi u donjem desnom uglu na sajtu www.centarsrce.org