Sajberhondrija - problem digitalnog doba

Svako od nas je sigurno barem jednom posegnuo za internetom kako bi potražio informacije o nekoj bolesti, simptomu ili promeni na telu (koju ima ili nema), kako bi se razuverio da je u pitanju nešto ozbiljno po zdravlje ili proverio da li je ipak potrebno ići lekaru. Takvo ponašanje je veoma uobičajeno u internet eri u kojoj živimo i čak može biti i korisno. S druge strane, “guglanje” simptoma ili informacija u vezi sa zdravljem može prerasti u specifičan obrazac ponašanja – sajberhondriju, koji vodi negativnim posledicama po mentalno zdravlje.

Sajberhondrija (engl. cyberchondria) je reč nastala od reči cyber i hypochondriasis (to jest, hipohondrija) i označava pretragu informacija, na internetu o bolestima ili simptomima, koja je uporna, ponavljajuća i praćena anksioznošću. Osoba može biti zabrinuta za svoje zdravlje u dovoljnoj meri da to kod nje izazove stres, anksioznost ili nelagodu, pa traženju informacija na internetu pristupa kako bi odagnala ta negativna osećanja. Neko će prestati sa pretraživanjem simptoma, uvidevši da mu to samo pogoršava stanje, dok će neko nakon pretrage otkloniti sumnje i zabrinutost. Međutim, kod nekih osoba anksioznost se nakon pretrage neće smanjiti, niti nestati, već će se čak i povećati! Tada osobe upadaju u začarani krug, odnosno sajberhondriju, uporno pokušavajući da guglanjem informacija smanje stres koji, naprotiv, postaje sve veći. Takvo ponašanje okupira mnogo vremena i teško ga je prekinuti, pa nije ni čudo da je sajberhondrija skoro okarakterisana kao “kompulsivni sindrom”.

Sumirano, znaci sajberhondrije su:

1. Kompulsivna, nekontrolisana pretraga informacija u vezi sa zdravljem, na internetu,

2. Uznemirenost i anksioznost uzrokovana pretragom tih informacija na internetu,

3. Prekomerno vreme provedeno na pretrazi,

4. Remećenje svakodnevnog funkcionisanja.

Sa čim je sajberhondrija povezana?

Zašto smo posle pretraživanja simptoma i bolesti na internetu često uznemireniji nego pre pretraživanja? Internet je prepun informacija koje mogu i ne moraju biti verodostojne, često mogu biti kontradiktorne ili pojednostavljene. More informacija koje postoje na internetu mogu podsticati sajberhondriju, odnosno povećati našu zbunjenost i anksioznost u vezi sa simptomima koje pretražujemo, navodeći nas da nastavljamo pretragu u cilju razuveravanja. Ukoliko osoba nema dovoljno veština da razlikuje pouzdane i merodavne sajtove od neproverenih i nepouzdanih sajtova, blogova i slično, biće još više anksiozna nakon pretraživanja.

Postoje osobe koje teže tolerišu neizvesnost ili tragaju za “savršenim objašnjenjem” simptoma (kojeg na internetu obično nema), što takođe može podsticati sajberhondriju. Neke osobe imaju doživljaj da ne mogu kontrolisati razmišljanje o zdravlju i bolesti, te se stalno tome vraćaju i stalno o tome misle, što ih čini anksioznim. Iako misle da će pretraživanjem informacija na internetu otkloniti osećaj anksioznosti, dešava se upravo suprotno – internet pretraga povećava anksioznost i učvršćuje uverenja da se misli o bolesti i zdravlju ne mogu kontrolisati.

Dakle, sajberhondrija je usko povezana sa anksioznošću u vezi sa zdravljem, ali i sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, iako je bitno naglasiti da se ona ne nalazi u zvaničnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja. Očigledno, sajberhondrija je tesno povezana i sa problematičnom upotrebom interneta, budući da je osnovna odlika ovog fenomena traženje informacija na internetu, koje bi trebalo da nas razuvere u vezi sa nekim našim saznanjima ili uverenjima o zdravlju i simptomima.

Koje mogu biti negativne posledice sajberhondrije?

Neke od negativnih posledica sajberhondrije mogu biti smanjeno zadovoljstvo ili poverenje u svog lekara, povećano zahtevanje medicinskih pretraga, odnosno odlazaka lekaru, razvijanje problematične upotrebe interneta, narušeno svakodnevno funkcionisanje u profesionalnom, društvenom i porodičnom okruženju, kao i opšte mentalne tegobe.

Kako zdravstvene krize poput COVID-19 pandemije utiču na pojavu sajberhondrije kod ljudi? 

Pandemija koronavirusa donosi veću zainteresovanost istraživača za fenomen sajberhondrije, budući da je pandemija sa sobom nosila ogromnu dozu straha i neizvesnosti, zbog bolesti koja je nova i nepoznata. Izloženost obilju informacija na početku pandemije, posebno na društvenim mrežama, takođe je doprinelo sajberhondriji u vezi sa kovidom. Drugim rečima, uporedo sa pandemijom, počela je i infodemija, to jest zatrpavanje javnosti informacijama koje mogu biti tačne ili netačne, ali što nam svakako otežava da razlučimo pouzdane od nepouzdanih izvora informacija i preporuka, u ovom slučaju, u vezi sa kovidom.

Sajberhondrija je u pozitivnoj vezi sa strahom od kovida, te su osobe sa povišenom sajberhondrijom bile spremnije da prihvate i da se pridržavaju zvaničnih preporuka i uputstava u vezi sa prevencijom širenja zaraze. Međutim, preterana briga pojedinca, strah od zaraze ili neprestano pretraživanje informacija o virusu na internetu ima negativne dugoročne posledice po mentalno zdravlje.

Koliko je sajberhondrija česta kod nas?

Još uvek ne možemo govoriti o učestalosti sajberhondrije, prvenstveno jer nije u pitanju dijagnostička kategorija, niti postoje “cut-off” skorovi (bar za instrumente adaptirane na srpski), pomoću kojih bi moglo da se utvrdi da li osoba ima, recimo, “visoko izraženu” sajberhondriju. Kod nas je do sada objavljen samo jedan rad, na engleskom jeziku, autora Vujić, Dinić i Jokić-Begić (2022) u kojem su primenjene dve skale sajberhondrije. Možemo grubo porediti skorove sa teorijskim prosekom na primenjenim instrumentima i tako bismo zaključili da je ona prosečno izražena kod nas.

Takođe, možemo grubo porediti skorove dobijene na domaćem uzorku sa skorovima iz drugih zemalja. Na primer u poređenju sa hrvatskim uzorkom, i dva uzorka iz Irana, mogli bismo zaključiti da je sajberhondrija kod nas manje izražena. To važi i za uzorak engleskih i rumunskih studenata. Ali, jedno italijansko istraživanje pokazalo je nižu izraženost sajberhondrije nego kod nas. Međutim, treba imati u vidu da ni u našem, a ni u mnogim drugim stranim istraživanjima, uzorci nisu reprezentativni za datu populaciju i pored toga, razlikuju se od zemlje do zemlje (npr. u našem uzorku na srpskom preovladavaju žene i visokoobrazovani ispitanici). Drugo, istraživanja su rađena u periodu od 2019. do 2021, tako da neka nisu obuhvatila pandemiju, dok su druga sprovođenja u različitim fazama pandemije COVID-19 virusa, što je svakako uticalo na nivo sajberhondrije među stanovništvom.

U istraživanju na srpskom uzorku nije dobijena značajna povezanost sajberhondrije i starosti, ali je kod ženskog pola sajberhondrija bila nešto izraženija. Neka istraživanja s druge strane, pokazuju višu sajberhondriju kod starijih osoba, ali u skladu sa našim rezultatima i veću sklonost osoba ženskog pola sajberhondriji. Sajberhondrija je povišena i kod osoba sklonijih negativnim emocijama, koje koriste internet kao osnovni izvor informacija. Ipak, nalazi o povezanošću starosti, pola i sajberhondrije nisu uvek konzistentni.

Šta možemo da uradimo da je sprečimo ili umanjimo?

1. Razumevanje algoritma pretrage. Ono što će vam se naći na vrhu pretrage ne znači da će sadržati objašnjenje vaših simptoma već senzacionalističke priče sa ne baš tako srećnim završetkom i najgorim mogućim scenariom. U ovom slučaju čak je i bolje izbegavati linkove u vrhu pretrage.

2. Praćenje vremena koje provodimo pretražujući simptome na internetu. Bilo bi dobro da zabeležimo koliko često pretražujemo zdravstvene informacije na internetu i šta nas navodi da ih pretražujemo, šta su okidači za to. Na taj način ćemo bolje uočiti obrazac ponašanja i kontrolisati opsesivno pretraživanje.

3. Plan aktivnosti. Kada imamo uvid u okidače koji nas podstiču na opsesivno pretraživanje interneta, možemo da sprečimo da se to dalje dešava tako što ćemo svoju pažnju okupirati drugim aktivnostima koje volimo – kuvanje,čitanje, planinarenje… Bitno je samo da imamo fokus na nečem drugom, što nisu simptomi, razmišljanje o bolesti i slično.

4. Sprečite prvi impuls. Kada prvi put osetimo potrebu da neki simptom pretražimo na internetu, treba da se suzdržimo. Ponekad tehnike relaksacije i disanja pomažu u tome. Ukoliko ovo ne uspeva, onda je to znak da treba da se obratimo za pomoć.

5. Razlikovanje proverenih od neproverenih izvora. Najbolje je držati se dalje od društvenih mreža, blogova i foruma, i relevantne informacije naći na zvaničnim stranicama medicinskih udruženja ili čitati tekstove koje su pisali provereni medicinski stručnjaci.

6. Imati na umu da je diferencijalna dijagnostika veoma složena. Jedan simptom može biti povezan sa mnogim bolestima, ali se diferencijalna dijagnostika bazira na uvidu u skup simptoma. Razmislite o alternativnom objašnjenju vašeg simptoma, npr. glavobolju možete imati zbog učestalog korišćenja kompjutera ili očnog pritiska.

7. Na kraju, ne budite doktor umesto doktora. Budite informisani, pratite svoje simptome, ali ne zanemarujte svog lekara već zajedno s njim učestvujte u pronalaženju najboljeg tretmana za vas. Pričajte otvoreno sa doktorom šta vas muči i koje su vaše tegobe, koje ste promene primetili, kako biste dobili profesionalno mišljenje o vašem zdravstvenom stanju.

Reference:

Fergus, T. A., & Spada, M. M. (2017). Cyberchondria: Examining relations with problematic Internet use and metacognitive beliefs. Clinical Psychology and Psychotherapy, 24(6), 1322–1330. https://doi.org/10.1002/cpp.2102

García-Saisó, S., Marti, M., Brooks, I., Curioso, W. H., González, D., Malek, V., Medina, F. M., Radix, C., Otzoy, D., Zacarías, S., Dos Santos, E. P., & D’Agostino, M. (2021). The COVID-19 infodemic. In Revista Panamericana de Salud Publica/Pan American Journal of Public Health (Vol. 45, Issue e56, pp. 4–5). https://doi.org/10.26633/RPSP.2021.56

Jokic-Begic, N., Korajlija, A. L., & Mikac, U. (2020). Cyberchondria in the age of COVID-19. PLoS ONE, 15(12 December). https://doi.org/10.1371/journal.pone.0243704

Jokić-Begić, N., Mikac, U., Čuržik, D., & Sangster Jokić, C. (2019). The Development and Validation of the Short Cyberchondria Scale (SCS). Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment, 41(4), 662–676. https://doi.org/10.1007/s10862-019-09744-z

Jungmann, S. M., & Witthöft, M. (2020). Health anxiety, cyberchondria, and coping in the current COVID-19 pandemic: Which factors are related to coronavirus anxiety? Journal of Anxiety Disorders, 73. https://doi.org/10.1016/j.janxdis.2020.102239

Laato, S., Islam, A. K. M. N., Islam, M. N., & Whelan, E. (2020). What drives unverified information sharing and cyberchondria during the COVID-19 pandemic? European Journal of Information Systems, 29(3), 288–305. https://doi.org/10.1080/0960085X.2020.1770632

Loos, A. (2013). Cyberchondria: Too Much Information for the Health Anxious Patient? Journal of Consumer Health on the Internet, 17(4), 439–445. https://doi.org/10.1080/15398285.2013.833452

Maftei, A., & Holman, A. C. (2020). Cyberchondria During the Coronavirus Pandemic: The Effects of Neuroticism and Optimism. Frontiers in Psychology, 11(October), 1–7. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2020.567345

Makarla, S., Gopichandran, V., & Tondare, D. (2019). Prevalence and correlates of cyberchondria among professionals working in the information technology sector in Chennai, India: A cross-sectional study. Journal of Postgraduate Medicine, 65(2), 87–92. https://doi.org/10.4103/jpgm.JPGM_293_18

Marino, C., Fergus, T. A., Vieno, A., Bottesi, G., Ghisi, M., & Spada, M. M. (2020). Testing the Italian version of the Cyberchondria Severity Scale and a metacognitive model of cyberchondria. Clinical Psychology and Psychotherapy, 27(4), 581–596. https://doi.org/10.1002/cpp.2444

Mathes, B. M., Norr, A. M., Allan, N. P., Albanese, B. J., & Schmidt, N. B. (2018). Cyberchondria: Overlap with health anxiety and unique relations with impairment, quality of life, and service utilization. Psychiatry Research, 261(October 2017), 204–211. https://doi.org/10.1016/j.psychres.2018.01.002

Norr, A. M., Oglesby, M. E., Raines, A. M., Macatee, R. J., Allan, N. P., & Schmidt, N. B. (2015). Relationships between cyberchondria and obsessive-compulsive symptom dimensions. Psychiatry Research, 230(2), 441–446. https://doi.org/10.1016/j.psychres.2015.09.034

Starcevic, V. (2017). Cyberchondria: Challenges of Problematic Online Searches for Health-Related Information. Psychotherapy and Psychosomatics, 86(3), 129–133. https://doi.org/10.1159/000465525

Starcevic, V., & Berle, D. (2013). Cyberchondria: Towards a better understanding of excessive health-related Internet use. Expert Review of Neurotherapeutics, 13(2), 205–213. https://doi.org/10.1586/ern.12.162

Vismara, M., Cinosi, E., B, D. O., Martinotti, G., & Fineberg, N. A. (2020). Cyberchondria as an emerging trans-diagnostic digital compulsive syndrome : an updatedsystematic review and clinical case report. 28(2), 2020.

Vujić, A., Dinić, B. M., & Jokić-begić, N. (2022). Cyberchondria and Questionable Health Practices: The Mediation Role of Conspiracy Mentality. Studia Psychologica, 64(1), 104–117. https://doi.org/10.31577/sp.2022.01.842