Savremen stil života i njegov ubrzan tempo, često nas dovode do toga da se udaljimo od naših potreba i ne brinemo adekvatno i dovoljno o sebi. Verovatno ste i sami nekad bili u prilici da sebi postavite pitanje: "Kako da vodim više računa o sebi?".

S obzirom na to da je briga o sebi prvi i najvažniji kriterijum mentalnog zdravlja, kao i da je od izuzetne važnosti u situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, u nastavku slede saveti i predlozi za što bolju i efikasniju brigu o sebi.

  • Prvi korak dobre brige o sebi su rituali spavanja i ishrane. To podrazumeva da pronađemo režim ishrane i rutinu spavanja koji prijaju našem telu (npr. pripremimo obroke dan ranije, svako veče legnemo u isto vreme). Jer, tek kada imamo kvalitetan san i vodimo računa o našoj ishrani možemo da razvijamo druge zdrave navike i unapređujemo ostale aspekte našeg funkcionisanja.

  • Neizostavna je i fizička aktivnost. Često smo skloni da sebi postavljamo visoke zahteve i da ambiciozno krenemo u planiranje fizičkih aktivnosti (svakodnevno i preko granica mogućnosti). Međutim, mnogo je bolje krenuti malim koracima i kontinuirano raditi na svom fizičkom zdravlju kako bismo istovremeno mogli da se posvećujemo drugim aspektima brige o sebi.

  • Takođe, kontakt sa prirodom se pokazuje kao izuzetno važan za naše mentalno i fizičko zdravlje. Pri tome, kontakt sa prirodom ne podrazumeva isključivo odlazak na planinu ili more, već i šetnja u obližnjem parku ili odlazak na lokalno jezero predstavljaju način da se povežemo sa prirodom i osetimo njene benefite.

  • Korisna tehnika za intelektualni, emocionalni i duhovni aspekt naše ličnosti jeste promena okruženja. Povremena promena svakodnevne rutine ili izlazak iz zone komfora (npr. obilazak obližnjeg grada ili odlazak u novi restoran) mogu da deluju veoma pozitivno i regenerišuće na nas.

  • Važno je i da se dobro organizujemo tako što ćemo, ne samo planirati naše vreme, već i pospremiti naš radni ili životni prostor i odložiti nepotrebne stvari. Kreiranjem reda u našem fizičkom okruženju, otvaramo prostor i za mentalni i za emocionalni red i mir u nama samima.

  • Briga o sebi podrazumeva i odabir ljudi sa kojima provodimo vreme, kao i odabir profila koje pratimo na društvenim mrežama. Naime, distanciranje od ljudi i sadržaja koji nam ne prijaju i koji nam ne koriste, nije odraz sebičnosti već pokazatelj da osluškujemo svoje potrebe i vodimo dobru brigu o njima.

  • Za brigu o našem intelektu važno je da redovno čitamo i učimo nove stvari. Isto tako, veoma korisno je i pisanje dnevnika, jer nam omogućava da organizujemo naše misli i vodimo brigu o našim emocijama.

  • Posebno dragocena tehnika za brigu o duhovnom aspektu naše ličnosti jeste „tihi sat ili tihi dan“. To je vreme tokom kojeg se distanciramo od spoljašnjih stimulusa i informacija, dolazimo u kontakt sa sobom i tako stvaramo priliku da razmislimo o važnim životnim temama kao što su naše odluke, ciljevi i vrednosti.

  • Zatim, različite vežbe disanja, meditacije i relaksacije su dobar način da, za samo nekoliko minuta između svakodnevnih obaveza, umirimo naš um i opustimo naše telo.

  • Još jedna veoma korisna tehnika je „zakazivanje vremena sa sobom“. Kao što bismo u svom kalendaru zakazali odlazak na kafu sa prijateljima, tako je korisno i važno da isplaniramo i rezervišemo vreme (nekoliko minuta ili sati) tokom kojeg ćemo biti sami sa sobom, raditi stvari koje nam prijaju i koje imaju dugoročni benefit za naše mentalno i fizičko zdravlje.

  • I najbitnije - zaboravite na izgovor „nemam vremena za brigu o sebi“. Mi organizujemo naše vreme, i istina je da uvek posvećujemo vreme stvarima koje su nam važne. Zbog toga, zauzmite stav da je važno da brinete o sebi, krenite malim koracima, isprobajte neke od ovih tehnika (najbolje sve :), uvrstite one koje „rade“ u vaš lični program brige o sebi i promene neće izostati.