Dugotrajna neizvesnost i nepredvidivost situacije u kojoj smo se našli stavlja nas na nepoznat teren. Međutim, čak i u ovako nesigurnim spoljašnjim okolnostima možemo da učinimo naš život kvalitetnijim, a da ujedno jačamo našu otpornost na potencijalnu krizu mentalnog zdravlja.

 

Kako da izgradimo stabilnu psihološku bazu?

  • Zapitajte se kako ste. Sada je pravo vreme da usporite i budete nežniji prema sebi. Postanite svesni toga kako se trenutno osećate. Ukoliko vam je teško, nemojte da ćutite. Posavetujte se sa članom porodice, prijateljem ili se prijavite na Program psihološke podrške za zaposlene. Sigurna sam da ćete naići na razumevanje koje nam je svima potrebno. Socijalna podrška je sada izuzetno bitna i može da vam pomogne da se zaštitite od negativnih efekata krize.

 

  • A kako su ljudi oko vas? Pogledajte i oslušnite oko sebe. Čak i ako vi nemate nikakve tegobe i osećate se dobro, možda neko oko vas prolazi kroz težak period. Posebno obratite pažnju na bliske ljude koji su ranije već imali psihološke krize i koji teže podnose ovaj period. U ovakvim situacijama ljudi se često osećaju loše, a ne znaju da opišu šta ih tačno muči, pa se zbog toga odluče da prećute. Zato je saosećanje i pokazivanje empatije u ovom periodu veoma bitno, kako bi ljudi oko nas znali da smo tu za njih i da imaju našu podršku.

 

  • Prihvatite neizvesnost. Treba da prihvatimo da čovečanstvo jednostavno nema recept za prevazilaženje ove situacije, nego da sada na licu mesta učimo i borimo se. Zato se i vi potrudite da ne tražite sve odgovore unapred – stanje je takvo da se odgovori još uvek ne znaju. Briga je uobičajen pratilac ove situacije i ne treba da je potiskujete. Budite strpljivi, ova situacija neće brzo proći, ali strpljenjem i smirenošću možete lakše da je prebrodite.

  • Smanjite očekivanja i pravite kratkoročne planove. Sasvim je u redu da u ovoj situaciji spustite standarde i ne očekujete od sebe postignuće koje ste inače imali u normalnim okolnostima. Takođe, videli smo da se situacija preko noći menja, zato se u planiranju fokusirajte na kraće vremenske periode. Naravno da treba da imate planove i ciljeve, jer to je ono što nas motiviše i pokreće. U ovakvim izmenjenim okolnostima, trudite se da ti planovi budu kratkoročniji i što fleksibilniji, jer je moguće da će češće nego ranije dolaziti do izmena.

  • Ne izlažite se previše lošim vestima.Dobro je da budete informisani o različitim temama, kako biste mogli da razumete pojave koje se dešavaju i da imate uvid u trenutno stanje u našoj zemlji i svetu. Međutim, preterana izloženost ružnim sadržajima, poput konstantnog čitanja senzacionalističkih tekstova, nije dobra za vaše mentalno zdravlje. Optimalno je da jednom dnevno izdvojite malo vremena za informisanje o situaciji, i to iz što pouzdanijih izvora.

  • Držite fizičku distancu. Normalno je da kod sebe primetite neke primere reaktivnog ponašanja, tj. protivljenja kada osećamo da neko ograničava našu slobodu. Dešava mi se da oko sebe čujem stavove poput: „Otići ću na rođendan, neće meni niko da zabrani!“. Ako uhvatite sebe da ovako razmišljate, preispitajte svoj stav. Da li on zaista dolazi iz vaše neodložne potrebe, ili iz besa prema celoj ovoj teškoj situaciji? Svima nam je teško da budemo izolovani, ali vreme je da prestanemo da posmatramo našu kuću kao zatvor, a počnemo da je percipiramo kao mesto na kom smo sigurni i bezbedni. Na ovaj način pružamo priliku za kvalitetniji život milionima ljudi i činimo ogromnu uslugu za celo društvo.

Dobra vest je da ovu krizu možemo da prevaziđemo uspešno, uz malo strpljenja i brige o sebi i ljudima oko sebe. Možda na ovaj način naučimo bitne lekcije o sebi, drugima, prirodi, svetu… Do tada, hajde da se bavimo onim što je zaista važno, a to je fizičko i mentalno zdravlje. Sve ostalo će biti tu i čekaće nas, pa ćemo konačno moći da uživamo u svim lepim stvarima koje nam u ovom periodu nedostaju.