Kako boravak u prirodi utiče na mentalno zdravlje zaposlenih?

Rezilient

2022-09-02

4 min

Autor teksta: Marijana Jovanović, direktor komunikacija u Maglian Campusu. Posvećena je unapređenju poslovne kulture kroz zajedničke i/ili kompatibilne vrednosti, interese i viziju zaposlenih i poslodavaca. Razvija programe za unapređenje produktivnosti kroz rad i aktivnosti u prirodi.

 

Proaktivno ili reaktivno?

 

Vreme je za pozitivan pristup mentalnom zdravlju na radu kao zajedničkom interesu zaposlenih i poslodavaca. Uslove za ovakav pristup omogućila nam je pozitivna psihologija u kojoj je fokus izmešten sa mentalnih bolesti i rizika ka negovanju mentalnog zdravlja, dobrobiti zaposlenih i kreiranju zdravog radnog okruženja. Ovaj zaokret je nastupio kao proaktivan odgovor na realne okolnosti u kojima promenjiv opis radnog mesta, nesigurnost zaposlenja i nedostatak vrednosti i poštovanja štetno utiču na poslovne rezultate kroz hroničan stres, opštu anksioznost i druge probleme iz oblasti mentalnog zdravlja zaposlenih.

 

Za razliku od intervencija koje imaju za cilj da otklone nepovoljno dejstvo korporativne kulture na zaposlene, pozitivne psihološke intervencije daju izuzetne rezultate u izgradnji rezilijentnosti i u prevenciji, ključnim praksama u očuvanju mentalnog zdravlja i unapređenju kreativnih procesa kod pojedinaca i timova. I praksa i niz studija uporno potvrđuju da je jedan od najefikasnijih modela pozitivne intervencije na mentalno zdravlje i produktivnost zaposlenih ujedno i jedan od najjednostavnijih - boravak u prirodnom okruženju.

 

Boravak u prirodi, mentalno zdravlje i produktivnost

 

Opšti konsenzus o povoljnim efektima boravka u prirodi je postignut odavno, ali kvalitet i trajnost ovih efekata upravo postaju sve interesantniji za savremene kompanije. Prirodni ambijent smanjuje nivo stresa i anksioznosti, unapređuje interakciju i poboljšava sveukupno mentalno zdravlje. Dok rad u urbanom okruženju povećava rizik od poremećaja raspoloženja za 39%, prirodni ambijent spontano unapređuje efikasnost, obnavlja pažnju, smanjuje stres i podstiče emocionalno blagostanje. Budući da ljudi većinu dana provode u radnom okruženju, pristup prirodi i njen uticaj na opšte stanje čoveka postaje veoma važno pitanje u oblasti psihologije rada.

 

U uslovima globalne tržišne nesigurnosti i anksioznosti, mentalno zdravlje zaposlenih se uspostavilo kao jedan od prediktora uspešnosti poslovanja. Sa jedne strane, od zaposlenih se očekuje da komercijalizuju svoj profesionalni profil i usklade ga sa korporativnim vrednostima i ciljevima, dok se sa druge strane od kompanija sve više očekuje da ovo usklađivanje učine održivim tako što će odgovoriti na realne potrebe zaposlenih u više raznorodnih oblasti. U širokoj paleti benefita koje kompanije nude kako bi odgovorile na potrebe zaposlenih, boravak u prirodi se izdvaja kao jedan od najefikasnijih načina za unapređenje mentalnog zdravlja, i istovremeno kao jedna od praksi za postizanje visoke produktivnosti i boljih poslovnih rezultata.

 

Ekonomska opravdanost i uspešne prakse

 

Za razliku od drugih pozitivnih intervencija, kontakt sa prirodom na poslu je relativno lak, jednostavan i praktičan. Boravak u prirodi dovodi do optimalnog funkcionisanja i subjektivnog osećaja blagostanja koji značajno smanjuju troškove fluktuacije zaposlenih, troškove lečenja i odsustvovanja sa radnog mesta, ali i doprinose produktivnosti kroz povećanu motivaciju, posvećenost, bolju pažnju i efikasnost zaposlenih. Sa druge strane, procenjuje se da depresija i anksiozni poremećaj koštaju globalnu ekonomiju 1 trilion US$ svake godine kroz gubitak produktivnosti.

 

Ekonomska opravdanost investicije u mentalno blagostanje zaposlenih daje HR sektoru jasan argument za sprovođenje programa pozitivne intervencije. Najzastupljeniji modeli organizovanog boravka zaposlenih u prirodi su teambuilding aktivnosti i organizovanje kompanijskih događaja van sedišta, u objektima koji su okruženi prirodom. Novootkrivena fleksibilnost u organizaciji rada otvorila je i mogućnost da zaposleni samostalno izaberu prirodno okruženje za rad van kancelarije. Postoji, pak, i nešto noviji model kancelarije u prirodi u kojem kompanije obezbeđuju zaposlenima logističku podršku za rad u prirodnom okruženju, kao treću opciju pored opcije rada u kancelariji i rada od kuće. Zakupljen prostor za rad u prirodi ukršta kompletnu kancelarijsku infrastrukturu sa punim doživljajem prirodnog okruženja. Boravak u ovakvim coworking i coliving kompleksima je podsticajan za zaposlene, i može se plasirati kao benefit ili kao nagrada.

 

Model kancelarije u prirodi vrlo efikasno doprinosi unapređenju mentalnog zdravlja zaposlenih, dok kompanijama istovremeno obezbeđuje najbolje iz oba okruženja: operativnost kancelarije i prirodni podsticaj produktivnosti i kreativnosti zaposlenih. Procena je da će rad u kancelarijama van sedišta kompanije u narednim godinama postati uobičajena praksa upravo zahvaljujući tome što ostvaruje kompatibilne interese kompanija kroz produktivnost i zaposlenih kroz mentalno blagostanje.

 

Odgovornost HR sektora

 

Imajući u vidu raznovrsnost i brojnost benefita koje kompanije mogu da ponude svojim zaposlenima, HR sektor preuzima posebno važnu odgovornost da proceni koji od dostupnih benefita zaista doprinose poslovnim performansama zaposlenih i na taj način profitabilnosti kompanije. Ova procena je danas olakšana zahvaljujući rezultatima istraživanja i ishodima konkretnih praksi, među kojima je uticaj prirodnog okruženja na rezilijentnosti zaposlenih dosledno dobro dokumentovan.